Ko su predavači u KompKampu?

Predavači i mentori za programe su profesionalna lica iz kompanija Eipix, MadHeadGames i renomiranih firmi za 3D modelovanje i video produkciju.

Ko brine o deci u Komp Kampu?

O deci brinu pedagozi i profesori za fizičko vaspitanje. Na 20-25 dece u kampu je pet odraslih osoba zaduženih za bezbednost, kreativne radionice i sporske aktivnosti. Osoblje kampa je provereno i upoznato sa pravilima rada sa decom u KompKampu.

Kakav je jelovnik u kampu?

Ovo je uobičajeno prvo pitanje brižnih mama. Potpuno vas razumemo, jer smo i mi koji radimo u kampu isto roditelji. Očekujemo jelovnik od hotela Norcev, koji ćemo ovde blagovremeno postaviti. U svakom slučaju, imamo tri obroka dnevno i dve užine. Ukoliko je dete vegetarijanac ili ima neki drugi režim ishrane, roditelji su u obavezi da o tome obaveste osoblje kampa prilikom registracije ili to saopšte na web stranici za kontakt. Mi ćemo to evidentirati i jelovnik će biti prilagođen.

Koliko dece je registrovano u našoj grupi, a da su istog uzrasta sa mojim detetom?

Ovo je veoma često postavljeno pitanje, te je odgovor malo opširniji.
Pošto je pisac ovih stranica i osnivač ovog kampa i sama majka sada već devetnaestogodišnjaka (dok ovo pišem, danas mu je 19-i rođendan, a ja ga i dalje vidim kao da mu je šest, mama k'o mama ;) potpuno razumem roditelje koji šalju svoje dete u kamp, posebno ako je to prvi put. Kada je moj sin otišao na svoje prvo kampovanje, imao je nepunih šest godina i sećam se da sam brinula šta će jesti, jer je bio nećejed kao mnoga deca tog uzrasta, gde će i s kim spavati. Išao je u međunarodni kamp u Budimpešti i bio je najmlađi među oko hiljadu učesnika.

Nije bilo mobilnih, bar mi ga nismo imali. Kamp je bio smešten na jednom brdu iznad Budimpešte, bez telefona. Četvrti dan su sišli u grad da se jave roditeljima. Da li možete da zamislite šta sam ja ta četiri dana radila? Da, nisam mrdnula od telefona, bukvalno, a tek četvrti dan po njegovom odlasku otišla sam po hleb ni mleko. Nisam se pomerila iz sobe, osim do kupatila. Ispostavilo se da je on bio miljenik u kampu. Njemu je bilo divno! Presrećan! Crvkutao mi na telefon, svoj ukočenoj i suvih usta od grčevitog isčekivanja zvona telefona. Četiri dana. A njemu je najveći problem bila jedna osa koja ga je ubola u nogu. Verujte mi da razumem svakog roditelja posle tog mog doživljaja. Sličica desno je uspomena iz tog kampa.

Hoću da vam kažem, ne brinite da li će naći društvo svog uzrasta, najvažnije je da se druži sa dobrom decom oko sebe. Mi u kampu se trudimo da im ukažemo da su njihova poznanstva i druženja u kampu zapravo kontakti za ceo život i da će se možda sresti na nekom šalteru ili kod lekara ili na nekom njima važnom mestu, možda u ministarstvu, ne daj Bože u operacionoj sali, kad ono tamo baš taj drugar iz kampa... nije najvažnije da se druži baš i samo sa svojom generacijom.
Najmlađi kamperi su kao maskote. I u našem kampu redovno imamo decu uzrasta od šest ili sedam godina. Desi se da brat ili sestra povedu mlađeg, a mi ih naravno primimo.
Moram još i ovo da vam ispričam u najkraćem što mogu: o tri odrasla dečaka, bili su petnaestogodišnjaci, koji su nam banuli u kamp 2009. u grupu dece u proseku devetogodišnjaka.
Bili su visoki i poprilično krupni, a nazvali smo ih "Zemunci" jer su došli iz Zemuna. Premrli smo kako će se ta trojka uklopiti sa malima. Dakle ukratko: ta tri momčića su jedini koji su ikada dobili diplome za ponašanje i odnos prema mlađoj deci u kampu! Vaspitanje koje su ti momci poneli od kuće učinilo je da smo svi bili presrećni jer su najmlađi imali u svemu pomoć i podršku, čak i mažnju, kao da su im to starija braća. Btw. dvojica od te trojice dolaze redovno u kamp već godinama. #dvojica u sredini, fotka iz 2014.

A s kim će moje dete i gde spavati?

Sobe su trokrevetne, četvorokrevetna i dve šestokrevetne. Verovali ili ne, najveći broj dece voli da spava u višekrevetnim, jer su tamo najbolje večernje "žurke". Izlazimo u susret da poznanici budu zajedno, ali i da zamene sobu posle nekoliko dana, ako su stekli najboljeg druga/drugaricu. Za dvokrevetne sobe postoji mogućnost, uz doplatu, što ne preporučujemo. Zašto? Iz iskustva znamo da se deca u dvokrevetnim sobama redovno nalaze tokom dana i večeri u druženju u višekrevetnim sobama, tako da nema razloga da se izlažete dodatnom trošku.

Šta ako se razboli?

Imamo bogatu priručnu apoteku, lekarske usluge su u ambulanti u Irigu ili u Novom Sadu, udaljeno na 10-15 minuta autom. Auto imamo. Imamo dogovor sa lekarima da dođu, ukoliko se za to ukaže posebna potreba.

Da li deca koriste mobilni telefon i koliko?

Deca koriste mobilne telefone svaki dan da se jave roditeljima. Uobičajeno vreme je posle večere. Tokom dana telefoni su isključeni i odloženi, da im ne ometa paćnju na predavanju i da se više druže međusobno. Ovakav režim smo uveli posle iskustva da deca, ukoliko imaju sa sobom telefon tokom dana, prečesto razgovaraju sa prijateljima, tetkama, bakama, a plus toga koriste priliku da igraju igrice preko istog. Za slušanje muzike mogu koristiti MP3, a dok rade na računarima postoje slušalice i najčešće svoje zadatke rade uz muziku.

Moje dete ne zna da pliva ?

Profesori fizičkog su zaduženi da brinu o deci u sportskim aktivnostima i često pomažu neplivačima da savladaju veštine plivanje. Bilo je pitanja pojedinih roditelja da li će njihovo dete naučiti da pliva. Nastavnici su tu da pomognu, ali nisu u mogućnosti da preuzmu to kao obavezu, zbog toga što paze i na ostalu decu, bez obzira što su plivači.

Moje dete nemirno spava, ko će paziti da ne padne sa kreveta?

Saradnici u kampu redovno obilaze decu tokom noći, na smenu.

Naš predlog za sadržaj kofera je na linku KOFER

Ukoliko imate pitanja na koje niste ovde našli odgovor, slobodno nam pišite preko linka za kontakt

Da biste stekli sliku o osnivačima kampa
Kako je zapravo nastao naš kamp?
Nastao je na inicijativu mog sina, tada osmogodišnjaka, koji je jedva čekao letnji raspust da sedne ispred računara i,
kako je govorio, dobije svoju 'internet infuziju'.

Pošto takvu 'infuziju' na daju na moru ili u planini, ako nemaš laptop, a mi ga tada nismo imali, on mi je predložio da onda ja njemu napravim kompjuterski kamp gde će moći da pozove i svoje drugove. I tako je rođen Komp Kamp. Ovo su prve fotografije inicijatora iz 2008. godine, odnosno, prve godine Komp Kampa. Srećan, vidi se. O daljem toku te prve godine Komp Kampa postoji i prvi web sajt koji čuvamo kao dokumantaciju u arhivi, koju možete pogledati na linku

više